Mogla bih da vam napišem da se zovem Ivana, da imam 35 godine, živim u Novom Sadu, da već 8 godina radim kao frilenser… ali nakon što biste pročitali sve ove informacije, većinu biste verovatno ubrzo i zaboravili, jer vam ništa od ovoga ne govori ko sam ustvari ja.
Nakon osnovne škole, upisala sam Karlovačku gimnaziju (španski kao prvi i engleski kao drugi jezik). Kako španski jezik može da se studira samo u Beogradu, nisam znala šta bih dalje… neka dva meseca pre termina za polaganje prijemnih ispita na fakultet, odlučila sam da upišem menadžment u turizmu na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. I upisala sam ga, međutim, odustala sam svega par ispita pre kraja, jer to više nije bilo to, a ja nisam neko ko stvari radi “zato što to tako treba”.
Kako završena gimnazija (bez fakulteta) ne nudi mnogo mogućnosti za zaposlenje, na proleće 2017. godine sam odlučila da se registrujem na “Upwork”, da malo istražim šta i kako, jer tada još nisam imala neku jasnu ideju šta je to što bih ja tamo mogla da radim i kako sve to uopšte funkcioniše.
Već nakon par dana sam dobila svoj prvi posao, a nakon prve ponude za posao, došle su i druga, treća… Do sada sam radila sa preko 100 klijenata na više od 160 projekata. Danas imam par klijenata sa kojima redovno sarađujem i koji se prvo meni jave kada imaju neki nov posao.
Međutim, nakon 6 godina rada od kuće, odlučila sam da je vreme za nešto novo, drugačije, i u februaru sam se prijavila na “IT Bootcamp”, na kurs za QA – manuelno i automatsko testiranje softvera. Ova ideja mi se dugo vrtela po glavi, ali sam imala neke predrasude kako je sada kasno da počinjem sa učenjem od nule, kao i da nikako nije pravi trenutak da se sada posvetim tome… nakon što sam se prijavila, položila sve testove (test engleskog jezika, logičke testove, test ličnosti, HTML/CSS i Java test), prošla lični i tehnički intervju, obaveštena sam da sam primljena na kurs.
2024. godine sam odlučila da ispunim svoju nekadašnju želju, i da polažem prijemni na Fakultetu tehničkih nauka, tako da sam sada i student softverskih i informacionih tehnologija.
2025. godine sam se vratila da završim prethodno započete studije (turizam na Prirodno-matematičkom fakultetu), tako da trenutno studiram na dva fakulteta.
Oduvek sam volela da pišem, i znam da imam i šta da kažem, a verujem i da moji saveti mogu da pomognu mnogima (kao što često do sada već i jesu). Volela bih i da mogu nekada drugima da predstavim neke dobre stvari, bilo da je u pitanju neki novi lokal u gradu, neka humanitarna akcija ili jednostavno neki događaj vredan pažnje, ali sav moj trud ne vredi ako ono što pišem nema ko da pročita.
Internet mi je u životu doneo ne samo neverovatne poslovne mogućnosti, već i mnogo poznanstava, ali nekada ne mogu da svarim sav taj lažni sjaj i pozeraj, kao i trolovanje, nipodaštavanje tuđeg mišljenja i pokušaje uzdizanja sebe spuštanjem drugih.
Možda će neko reći da je sve do sadržaja koji sama biram da pratim, ali teško je poreći da je danas mnogo toga samo dobro izrežirana predstava za javnost i lajkove. Komentari ispod objava se često ne pišu kao iskrena podrška ili sa ciljem razmene mišljenja, već se ostavljaju kao vid samopromocije i iz njih vrišti “a vidi tek mene”. Interakcija se uglavnom svodi samo na “ja tebi, ti meni”, i ako nisi sa njima, onda ne postojiš. Danas je sve na prodaju, i sve može da se kupi, ali da li zaista vredi?
Međutim, kako na internetu ima mesta za sve, i svako vremenom nađe ono što ga zanima, odlučila sam da pokušam i da dam još jednu šansu sebi i svojim idejama, jer verujem da će biti više onog dobrog nego lošeg.
Želim da se na jednom mestu nalazi sve ono što bih želela da je meni neko rekao kada sam pre šest godina počela da radim preko interneta, kao i sve ono što i danas želim da čujem, a to su iskrena iskustva onih koji žive od svog rada, a ne samo od priče.
