Početkom ove godine, imala sam priliku da ponovo posetim Barselonu, grad čija su impresivna arhitektura i živopisna atmosfera i pre 15 godina ostavile neverovatan utisak na mene. Barselona svojim posetiocima nudi toliko toga – od prepoznatljivih građevina i turističkih atrakcija do autentičnih lokalnih kutaka. Samo šetnja njenim ulicama dovoljna je da osetite njenu atmosferu, dok uživate u arhitekturi i raznolikosti kulture.
Kada sam prvi put bila u Barseloni, šetali smo ulicom “La Rambla”, dugom 1,2 km, na čijem se jednom kraju nalazi Trg Katalonije (“Plaça de Catalunya”), a na drugom spomenik Kristoferu Kolumbu (“Monument a Colom”), a posetili smo i fudbalski stadion “Kamp Nou” (“Camp Nou” – često nazivan i “Nou Camp”, odnosno “novo polje”), koji je sada u fazi rekonstrukcije, te posete nisu moguće. Tada smo bili smešteni u mestu Ljoret de Mar (“Lloret de Mar”), udaljenom oko 75 km od Barselone, tako da smo obišli i Figeras (“Figueras” ili “Figueres”), grad u kome se nalazi muzej posvećen Salvadoru Daliju (“Salvador Felip Jacint Dalí Domènech”), dok sam ovaj put bila u samoj Barseloni.
Osnovne informacije o Barseloni
Barselona (“Barcelona”) je glavni grad Katalonije (“Catalunya” na katalonskom, odnosno “Cataluña” na španskom), jedne od 17 autonomnih zajednica u Španiji. Grad Barselona se nalazi u istoimenoj pokrajini, na severoistoku Pirinejskog poluostrva (poznatog i pod nazivom Iberijsko poluostrvo), na obali Sredozemnog (Mediteranskog) mora.
Demografija
Prema podacima sa zvaničnog sajta, u Barseloni živi 1.783.556 stanovnika, dok površina grada iznosi 101,4 km2. Pored španskog (kastiljanskog) jezika, u Barseloni se govori i katalonski jezik (“català”), koji je službeni jezik u Kataloniji, i koristi se u raznim sferama života, uključujući obrazovanje, medije, administraciju i umetnost. Katalonski jezik pripada grupi romanskih jezika, a najsličniji mu je oksitanski jezik koji se govori u južnoj Francuskoj.
Grad Barselona se sastoji od deset gradskih opština:
- “Ciutat Vella”
- “Eixample”
- “Sants-Montjuïc”
- “Les Corts”
- “Sarrià-Sant Gervasi”
- “Gràcia”
- “Horta-Guinardó”
- “Nou Barris”
- “Sant Andreu”
- “Sant Martí”
Mreža ulica u Barseloni
Kada pogledate mapu Barselone, ne možete a da ne primetite kako su u određenim delovima grada ulice napravljene tako da formiraju mrežu sačinjenu od skoro pa identičnih kvadrata. Ovaj sistem je osmislio Ildefons Serda (“Ildefons Cerdà i Sunyer”), španski urbanistički planer i građevinski inženjer.
Sredinom XIX veka, nešto više od 180.000 stanovnika Barselone živelo je na malom području, opasano srednjevekovnim zidovima. Kvalitet života iza ovih zidova je bio izuzetno nizak, i rapidno se smanjivao. Nehigijena je bila veliki problem, i svaka nova pojava epidemije odnosila je sa sobom veliki broj ljudskih života.
Čim je najavljeno rušenje zida, počelo se i sa pravljenjem plana za proširenje Barselone. Ovaj plan je nazvan “eixample”, što na katalonskom znači “ekspanzija”, i predstavljao je mrežu ulica koje su spajale staro jezgro grada sa sedam perifernih sela, koja su kasnije postala naselja same Barselone. Osim mrežnog sistema ulica, “eixample” karakterišu duge ravne ulice ispresecane širokim avenijama, kao i osmougaoni blokovi sa zakošenim uglovima (“chamfered corners”). Ildefons Serda je u obzir uzeo potrebu za prirodnom svetlošću i ventilacijom, ali i bolju vidljivost neophodnu za neometano odvijanje saobraćaja. Iako tada još nije bilo automobila, on je predvideo da će postojati neka vozila kojima će ljudi želeti da priđu što bliže svojim kućama.
“Cases Cerdà” su zgrade koje su izgrađene među prvima i odgovaraju originalnom Serdinom planu (za razliku od većine zgrada koje postoje danas, a koje su građene prema kasnijim izmenama). Ove zgrade su zaštićene kao kulturno dobro od nacionalnog značaja u Barseloni. Nalaze se u “Carrer del Consell de Cent”, na broju 340 i 369-371, kao i u “Carrer de Roger de Llúria”, na brojevima 49-51 i 60-62.
Iako je Serda učestvovao u donošenju brojnih korisnih zakona i napisao nekoliko teorijskih traktata kao podršku za svoje veće projekte planiranja, njegove ideje nisu svi dobro prihvatili – druge arhitekte su ga kritikovale i nazivale njegov plan monotonim i “komunističkim kvadratima”.
Prevoz u Barseloni
Prevoz u Barseloni je odlično organizovan, i uz “Google Maps”, neće vam biti nikakav problem da pronađete najbolji i najbrži put do bile koje tačke u gradu. Postoji više vrsta karata, u zavisnosti od vrste prevoza (metro, autobus, tramvaj…), broja vožnji ili broja dana tokom kojih planirate da koristite kartu. Moja karta je bila “Hola Barcelona (72h)” – trodnevna karta koja uključuje neograničen broj putovanja javnim prevozom u Barseloni, 72 sata od prve validacije. Ukoliko nismo išli peške, išli smo metroom, a više informacija o tome kako da putujete metroom možete pronaći na sajtu glavnog operatera javnog prevoza u Barseloni – “TMB – Transports Metropolitans de Barcelona”.
Na određenim mestima u gradu je dostupan besplatan internet, ali sam poslednji dan uplatila i jedan od paketa preko aplikacije “RedteaGO” (1GB za $2.99, koji važi 30 dana u Evropi), koju možete koristiti ukoliko vaš telefon podržava eSIM.
* Ukoliko iskoristite moj link ili kod IVAN0233, dobićete i $3 kredita. Mnogobrojne zastave
Zastava Španije
Zastava Španije (“bandera de España”) je svoj konačan izgled dobila 1981. godine, nakon što je Zakonom o grbu definisan izgled nacionalnog grba. Odnos širine i dužine zastave je 2:3, a sastoji se od tri pruge – po jedne crvene pruge gore i dole, i duplo šire žute pruge između njih. Zastava je poznata i pod imenom “rojigualda”, izvedeno od “rojo” (crveno) + “y” (i) + “gualda” (zlatno žuta boja, dobijena od korena biljke rezeda – “Reseda luteola”).
Grb Španije, koji se takođe nalazi na zastavi (na levoj strani žute pruge, gledajući zastavu spreda), sastoji se od šest manjih grbova, koji predstavljaju Kastilju, Leon, Aragon, Navaru, Granadu i dinastiju Burbon. Sa obe strane grba se nalazi po jedan Herkulov stub, predstavljajući Gibraltarski moreuz, dok se iznad svega nalazi kruna koja predstavlja špansku kraljevsku krunu.
Zastava Katalonije
Zastava Katalonije (“senjera”, odnosno “senyera” na katalonskom) sastoji se od četiri horizontalne crvene pruge na žutoj (zlatnoj) podlozi, i zasnovana je na grbu Krune Aragona (“Señal Real de Aragón”).
Međutim, verovatno ćete primetiti i sličnu zastavu, koja se od “senjere” razlikuje po tome što sa leve strane ima plavi trougao u kom se nalazi bela petokraka, kao simbol nezavisnosti (pretpostavlja se da je dizajn inspirisan zastavom Kube). Ova zastava se naziva “estelada” (“senyera estelada”, odnosno “zvezdana zastava” ili “zastava sa zvezdom”), i uglavnom je koriste pristalice katalonske nezavisnosti.
Atrakcije i znamenitosti u Barseloni
Koliko god puta da dođete i koliko god vremena da ostanete, teško da ćete uspeti da obiđete sve što Barselona nudi. Ono što je uglavnom nezaobilazno su:
- Sagrada Familija (“Basílica i Temple Expiatori de la Sagrada Família”)
- park Guelj (“Parc Güell”)
- ulica “La Rambla”
- Monžuik (“Montjuïc”)
- Gotska četvrt (“Barri Gòtic”)
- nekadašnja bolnica “Sant Pau” (“Hospital de la Santa Creu i Sant Pau”)
- pijaca “Mercado deLa Boqueria”
- plaža Barseloneta (“La Barceloneta”)
- Gaudijeve kuće (pre svega “Casa Batlló” i “Casa Milà”)
- trijumfalna kapija (“Arc de Triomf de Barcelona”)
- park Citadela (“Parc de la Ciutadella”)
- akvarijum (“Aquàrium Barcelona”)
U Barseloni se takođe nalazi veliki broj muzeja, među kojima se izdvajaju:
- Pikasov muzej (“Museu Picasso de Barcelona”)
- Muzej savremene umetnosti (“Museu d’art Contemporani de Barcelona – MACBA”)
- Nacionalni muzej katalonske umetnosti (“Museu Nacional d’Art de Catalunya – MNAC”),
- Muzej moderne umetnosti – Fondacija Žoan Miro (“Fundació Joan Miró”)
- Pomorski muzej (“Museu Marítim de Barcelona”)
- Muzej nauke (“Museo de la Ciencia CosmoCaixa”)
Na mnogim mestima je svake prve nedelje u mesecu ulaz ili besplatan ili moguć po nešto nižoj ceni nego inače.
Sagrada Familija (“Sveta porodica”)
Sagrada Familija (“Basílica i Temple Expiatori de la Sagrada Família”) je rimokatolička bazilika, remek-delo španskog i katalonskog arhitekte, Antonija Gaudija (“Antoni Gaudí i Cornet”, 25. jun 1852 – 10. jun 1926. godine). Izgradnju bazilike je 1882. godine započeo arhitekta Fransesk de Paula del Viljar (“Francesc de Paula del Villar”), da bi svega godinu dana kasnije projekat preuzeo Gaudi, koji je na njemu radio sve do svoje smrti.
Nastavak izgradnje je inspirisan Gaudijevim radom, iako je većina originalnih skica, maketa i planova uništena u požaru tokom Španskog građanskog rata. Sagrada Familija je najveća nedovršena rimokatolička crkva na svetu. Bilo je u planu da bude završena 2026. godine, na stogodišnjicu Gaudijeve smrti, međutim, prema procenama biće potrebno još nekoliko godina da se završe pojedini dekorativni simboli i skulpture, kao i glavni ulaz. Izgradnja se u potpunosti finansira iz privatnih izvora (od prodaje ulaznica i od donacija), tako da je povećanje broja posetilaca (3.781.845 u 2022. i čak 4.707.641 u 2023. godini) značajan korak ka završetku Gaudijevog projekta.
Nisam bila unutra, ali sam više puta prošla pored, svaki put primećujući neke nove detalje koji krase njenu spoljašnjost. Zajedno sa nekoliko Gaudijevih drugih građevina, njegov rad na fasadi Hristovog rođenja (“Nativity façade”) i kripti Sagrade Familije (u kojoj je i sahranjen) se nalazi na listi svetske baštine “UNESCO”-a.
Park Guelj
Park Guelj (“Parc Güell”) predstavlja spoj prirode sa arhitekturom. Delo je Antonija Gaudija, koji je na njemu radio od 1900. do 1914. godine, i zajedno sa nekoliko njegovih drugih dela se nalazi na listi svetske baštine “UNESCO”-a. Ovaj neobičan park se nalazi na brdu Karmel (“Carmel”), a ime je dobio po grofu Eusebiju Guelju (“Eusebi Güell i Bacigalupi”) koji je prepoznao Gaudijev jedinstven dizajn i odlučio da postane njegov pokrovitelj.
Pored parka, među Euzebijeve narudžbine spadaju i:
- “Palau Güell”
- “Cripta de la Colònia Güell”
- “Celler Güell”
- “Pavellons de la Finca Güell”
Centralno mesto predstavlja veliko šetalište, nekada poznato kao “grčko pozorište” a danas kao “Trg Prirode” (“Plaça de la Natura”). Njegovo prvobitno ime potiče od činjenice da je bilo planirano za održavanje velikih priredbi na otvorenom, koje bi se mogle posmatrati sa okolnih terasa. Iako je Gaudi u svom radu poštovao prirodni reljef terena, ovaj trg je napravljen veštački. Na njemu se nalazi i terasa sa dugačkom klupom u obliku morske zmije, sa koje se pruža pogled na Barselonu.
Klupa je sa obe strane dekorisana mozaicima od polomljenih keramičkih pločica, a na njoj se mogu primetiti i odvodi za kišu, kako se voda ne bi sakupljala na klupi.
Ova tehnika slaganja mozaika od parčića slomljenih keramičkih pločica, uz dodatak stakla, ali i drugih malih elemenata, kao što su dugmad ili školjke, poznata je kao trenkadis (“trencadís”, od “trencar”, što na katalonskom znači “polomiti”) i predstavlja jednu od osnovnih karakteristika katalonskog modernizma.
Osim na klupi, mermerni mozaik se nalazi i na plafonu hipostilne sobe (“La Sala Hipòstila”), koju čine 86 prugastih stubova (“hipostilna” na grčkom znači “ispod stubova”), ali i na stepenicama ispod nje, gde se nalaze popularne skulpture, među kojima je napoznatija “El Drac”. Ne postoji jedinstveno tumačenje ove figure – za neke predstavlja guštera (salamandera ili daždevnjaka), dok za druge predstavlja zmaja.
Ove monumentalne stepenice (“L’escalinata del drac” – zmajevo stepenište) se nalaze kod glavnog ulaza u park (“Carrer d’Olot”), gde se takođe nalaze i dva paviljona koji čine portirsku ložu. Jedan je zapravo i korišćen kao portirnica, sa čekaonicom i telefonskom govornicom, dok je drugi trebalo da bude portirska rezidencija (“Casa del Guarda”). Oba paviljona su sazidana od neobrađenog kamena, sa zanimljivim krovovima od mermernih pločica. Gvozdena kapija, ukrašena elementima u obliku palminog lišća nije bila originalan deo parka (originalna kapija je bila drvena), već je donešena iz prve od nekoliko kuća koje je Gaudi dizajnirao (“Casa Vicens”).
Park je prvobitno osmišljen kao lokacija za stanovanje. Namera je bila da se iskoriste prelep pogled, svež vazduh i priroda, i da se na 60 parcela izgrade luksuzne kuće. Međutim, izgrađene su samo dve, od kojih nijednu nije dizajnirao Gaudi. Kako nije bilo zainteresovanih kupaca, jednu od ove dve kuće je 1906. godine kupio Gaudi, gde je živeo do kraja 1925. godine. Od septembra 1963. godine, ova kuća je otvorena kao muzej u kom se nalaze nameštaj, ali i razni objekti koje je Gaudi dizajnirao za svoje druge kuće (“Casa Batlló”, “Casa Milà”, “Casa Vicens”, i druge).
Drugu kuću je kupio advokat porodice Guelj, Marti Trias (“Martí Trias i Domènech”), te kuća i nosi njegovo ime – “Casa Trias”. Ova kuća je i danas u vlasništvu iste porodice, odnosno potomaka advokata i njegove žene Ane (“Anna Maxenchs”).
U parku je takođe do svoje smrti živeo i Euzebio Guelj – on se uselio u već postojeću kuću (“Casa Larrard”). Nakon što je Gradsko veće kupilo neuspelo stambeno naselje i pretvorilo ga u javni park, kuća je data gradu i 1931. godine je postala opštinska javna škola (“Escola Baldiri Reixac”).
Na najvišoj tački u parku, 182,30 metara iznad nivoa mora, nalazi se brdo sa kamenim krstovima (“Turó de les Tres Creus”). Na ovom mestu je planirano da bude izgrađena kapela, ali nakon što je projekat propao, postavljeni su krstovi.
Pored već pomenutih građevina i skulptura, u parku se nalaze i široke staze, sa prelepim ogradama, stubovima, i brojnim drugim detaljima. Za izgradnju parka su uglavnom korišćeni materijali pronađeni u njemu.
Monžuik (“planina Jevreja”)
Monžuik (“Montjuïc”) je brdo u Barseloni, sa koga se pruža prelep pogled na grad i luku. Veruje se da je ime (“Monžuik”, što doslovno znači “planina Jevreja”), dobilo po ostacima nekadašnjeg srednjevekovnog jevrejskog groblja koje se tu nalazilo. U gradu Žirona (“Girona”) se takođe nalazi brdo Monžuik sa sličnom istorijom i poreklom imena. Neki drugi izvori kažu da bi ime moglo poticati od latinskog “Mons Jovicus”, što znači “Jupiterova planina”.
Na brdu se nalazi i nekoliko turističkih atrakcija, među kojima su:
- tvrđava Monžuik (“Castell de Montjuïc”),
- botanička bašta Barselone (“Jardí Botànic de Barcelona”),
- magična fontana Monžuik (“Font màgica de Montjuïc”),
- Olimpijski stadion (“Estadi Olímpic Lluís Companys”)
- Nacionalni muzej katalonske umetnosti (“Museu Nacional d’Art de Catalunya – MNAC”),
- muzej moderne umetnosti – Fondacija Žuan Miro (“Fundació Joan Miró”)
Većina objekata na ovom brdu je napravljena za potrebe Svetske izložbe 1929. godine (“1929 Barcelona International Exposition”).
Tvrđava Monžuik
Tvrđava Monžuik (“Castell de Montjuïc” na katalonskom, odnosno “Castillo de Montjuich” na španskom) se nalazi na istoimenom brdu, na nadmorskoj visini od oko 173 metra iznad Barselone. U novembru 1640. godine, kada su prve galije sa kastiljanskom vojskom uočene na moru, nekoliko stotina građana popelo se na vrh Monžuika. Oko stare osmatračnice su izgradili četvrtastu platformu sa četiri bastiona i jarkom oko nje. Za oko mesec dana, napravili su improvizovanu tvrđavu, koja je bila mesto odigravanja bitke kod Monžuika, 26. januara 1961. godine.
Tokom katalonskog ustanka (“Catalan Revolt” – “Reapers’ War”), nastavljeno je sa jačanjem utvrđenja. Nakon predaje Barselone (opustošene kugom i dvanaestogodišnjim sukobom), 11. okrobra 1652. godine, Katalonija je pripala Španiji, koja je nastavila sa izmenama na tvrđavi Monžuik, sve do kraja XVII veka.
Zbog svoje uloge u građanskom ratu (od 1936. do 1939. godine), kada su obe strane sukoba zatvarale, mučile i streljale političke zatvorenike na Montžuiku, ova tvrđava je ozloglašena u katalonskim istorijskim knjigama. Među streljanim zatvorenicima je i Luis Kompanis (“Lluís Companys”), predsednik Generaliteta Katalonije, koji je pogubljen po naređenju španske države, 15. oktobra 1940. godine.
U junu 1963. tvrđava je postala vojni muzej. Danas se na njoj nalazi centar za posetioce (“Visitor Centre”), koji zauzima četiri prostorije, preuređene i prilagođene projektu muzeja. U njima je prikazana važnost samog Monžuika, jer je kamen iz njegovih kamenoloma korišćen za izgradnju mnogih važnih građevina u gradu, ali i značaj utvrđenja tokom brojnih opsada sa mora i kopna.
U jednoj od prostorija, bila je prikazana i izložba “Naturaleza urbana. La fauna de la montaña de Montjuïc”, koja prikazuje brojne životinjske vrste koje naseljavaju Monžuik. Prostor je podeljen u tri dela, predstavljajući tri prirodna staništa – zelene površine (šume, parkove i bašte), vodene površine (fontane i bare), kao i zgrade i litice.
Četiri stuba
Četiri stuba (“Les Quatre Columnes”) su četiri jonska stuba koji predstavljaju četiri pruge na katalonskoj zastavi, i trebalo je da postanu jedan od glavnih simbola “katalonizma” (“catalanismo”). Stubove je prvobitno dizajnirao Žozep Puig (“Josep Puig i Cadafalch”). Podignuti su 1919. godine, na mestu gde se danas nalazi magična fontana Monžuik. Međutim, stubovi su srušeni 1928. godine, za vreme diktature Migela Primo de Rivere (“Miguel Primo de Rivera y Orbaneja”), kada su uklanjani svi javni katalonski simboli, kako bi se izbeglo da budu primećeni tokom Svetske izložbe, koja je naredne godine trebalo da se održi na Monžuiku.
2010. godine, na skoro istom mestu, podignuta su nova četiri stuba koji su gotovo istovetna replika originalnih stubova srušenih 1928. godine. Napravljeni su od kombinacije cementa, granita i belog mermera, tako da su iste boje kao kamen od kog su bili napravljeni prethodno srušeni stubovi. Međutim, novi stubovi su nešto niži (18,7 metara, odnosno 20 metara sa bazom), kako bi se izbeglo da budu više od dve građevine sa strane – palate Alfonsa XIII i Viktorije Eugenije (“Palaus d’Alfons XIII i Victòria Eugènia” na katalonskom, odnosno “palacios de Alfonso XIII y Victoria Eugenia” na španskom).
Danas ova četiri stuba predstavljaju simbol istrajnosti i snage katalonske kulture i nacionalnog identiteta. U podnožju jednog od stubova se nalazi natpis:
“Restitució, com a acte de justícia històrica, de les quatre columnes enderrocades per la dictadura l'any 1928 pel seu caràcter de símbol de Catalunya”
“Restitucija, kao čin istorijske pravde, četiri stuba srušena diktaturom 1928. godine, zbog njihovog karaktera kao simbola Katalonije”
Trijumfalna kapija (luk)
Trijumfalna kapija u Barseloni (“Arc de Triomf de Barcelona” na katalonskom, odnosno “Arco de Triunfo de Barcelona” na španskom) se nalazi na širokom bulevaru “Passeig de Lluís Companys”, nedaleko od parka Citadela. Kapija je visoka 30 metara i izgrađena je od crvene cigle. Za razliku od drugih trijumfalnih kapija i lukova, sa izraženim vojnim karakterom, Trijumfalna kapija Barselone svoju važnost duguje civilnom kontekstu. Postavljena je kao ulazna kapija za Svetsku izložbu (“1888 Barcelona Universal Exposition”) koja se 1888. godine održala u Barseloni.
Trijumfalna kapija u Barseloni je delo arhitekte Žozepa Vilaseka (“Josep Vilaseca”), dok su za ukrase sa obe strane angažovani razni katalonski umetnici:
- “Josep Reynés i Gurguí” – Na prednjem frizu se nalazi kamena skulptura “Barcelona rep les nacions” (što na katalonskom znači “Barselona pozdravlja nacije”). Centralna figura je personifikacija Barselone (što se može primetiti po grbu Barselone na grudima), dok se pored nalaze Kibela (stara frigijska „majka zemlja“ koja je vladala celom prirodom) i Atina (boginja civilizacije – mudrosti, ali i trezvenije strane rata). Iznad se nalazi grb španske monarhije, sa čije se leve i desne strane nalaze po jedan Herkulov stub i lav.
- “Josep Llimona” – Na frizu sa suprotne strane se nalaze kamene skulpture koje prikazuju dodelu nagrada i priznanja učesnicima na izložbi – “La Recompensa”, odnosno “nagrada” na katalonskom. Iznad se takođe nalazi grb španske monarhije, između Herkulovih stubova i lavova.
- “Antoni Vilanova” – Na desnoj strani luka se nalaze alegorije “poljoprivrede” (figure koje nose posude sa hranom), “industrije” (figura sa zupčanikom) i “trgovine” (figura boga Merkura). Centralna figura je Cerera – boginja plodnosti i poljoprivrede.
- “Torquat Tasso” – Na levoj strani luka se nalaze alegorije “nauke” (figura žene sa plamenom u ruci, kao i figura starca naslonjenog na top) i “umetnosti” (figura žene sa slikarskom paletom, figura sa vajarskim dletom, i hram u pozadini, kao i figure Euterpe i Terpsihore, muza plesa i muzike). Centralna figura je Apolon – bog sunca, lepote, muzike i poezije.
- “Manuel Fuxá y Pere Carbonell” – Na ugaonim stubovima luka nalazi se ukupno dvanaest krilatih figura kao alegorija “slave”, predstavljenih u dva različita stava – kako drže lovorove vence ili kako sviraju trube. Slava grada Barselone je tako simbolizovana u kontekstu univerzalnosti nacija, što je uobičajen tip predstavljanja na velikim komemorativnim spomenicima.
- “Magí Fita” – Majolici – dekorativni keramički elementi koji ukrašavaju luk.
Sa obe strane prolaza kroz luk, nalaze se kamene skulpture slepih miševa, koji su bili amblem kralja Đaumea I od Aragona (“Jaume d’Aragó”), poznatog još i kao Đaume Osvajač (“Jaume el Conqueridor”). Prema legendi, slepi miš je probudio kralja Đaumea I i njegovu vojsku, upozorivši ih tako na neprijateljsku vojsku koja im se približavala.
Nedaleko od Trijumfalne kapije se nalazi još nekoliko spomenika:
- “Monument a Rius i Taulet” – “Francesc de Paula Rius i Taulet” je bio advokat i političar, gradonačelniku Barselone i glavni promoter Svetske izložbe 1888.
- “Estàtua de Pau Claris” – “Pau Claris i Casademunt” je bio katalonski advokat, sveštenik i 94. predsednik vlade Katalonije.
- “Monument a Antoni de Viladomat” – “Antoni Viladomat i Manalt” je bio katalonski slikar, poznat po ciklusu slika (u stilu svog oca) o životu Svetog Tome Akvinskog.
- “Monument a Roger de Llúria” – “Roger de Llúria” je bio admiral aragonske mornarice sa sedištem u Barseloni. 1285. godine, u bici kod Formiga, pobedio je francusku mornaricu, nakon čega su Francuzi proterani iz Katalonije.
Pred Svetsku izložbu 1888, postavljeno je osam velikih bronzanih statua koje prikazuju različite poznate ličnosti, važne za istoriju Katalonije. Poslednje dve gorenavedene statue su jedine koje su ostale na svom originalnom mestu, dok je “Estàtua de Pau Claris” postavljena umesto spomenika posvećenog Rafaelu Kazanovi (“Rafael Casanova i Comes”), katalonskom pravniku, koji je kasnije postao gradonačelnik Barselone, kao i vrhovni komandant Katalonije tokom opsade Barselone. “Monument a Rafael Casanova” se danas nalazi u ulici “Ronda de Sant Pere”, na mestu gde je Kazanova ranjen, držeći u jednoj ruci mač, a u drugoj zastavu Svete Eulalije (“Eulàlia de Barcelona”), zaštitnice Barselone.
Park Citadela
Park Citadela (“Parc de la Ciutadella” na katalonskom, odnosno “Parque de la Ciudadela” na španskom) nalazi se na severoistoku gradske opštine “Ciutat Vella”, nedaleko od obale Mediteranskog mora.
Park se prostire na oko 30 hektara, i u njemu se nalaze:
- zoološki vrt – nekada dom albino gorile “Snowflake” (snežna pahulja),
- fontana/vodopad “Cascada Monumental” – u čijoj je izgradnji učestvovao i Antoni Gaudi,
- skulptura mamuta u prirodnoj veličini – jedina od 12 skulptura izumrlih životinja koliko je trebalo da ih budu postavljeno u parku,
- dvorac “Tri zmaja” (“Castell dels Tres Dragons” na katalonskom, odnosno “Castillo de los Tres Dragones” na španskom),
- malo jezero gde možete iznajmiti čamac za veslanje,
- omaž Svetskoj izložbi 1888 (“Homenatge a l’Exposició Universal de 1888”) – skulptura napravljena na stogodišnjicu od održavanja Svetske izložbe 1888, delo Antonija Klavea (“Antoni Clavé”), katalonskog slikara, vajara, grafičara, scenografa i kostimografa,
kao i brojne druge skulpture, ali i igrališta za decu i klupe za odmor.
Kula Slave (Kula Agbar)
Kula Slave (“Torre Glòries”, odnosno do nedavno “Torre Agbar”) je neboder od 38 spratova (uključujući i četiri sprata ispod nivoa zemlje), koji se nalazi nedaleko od Trga katalonske slave (“Plaça de les Glòries Catalanes”), na ulazu u novu tehnološku oblast Barselone – “22@Barcelona” ili “Districte de la innovació” (“distrikt inovacija”). Iako ova kula možda nije nešto što ćete namenski ići da posetite, teško da je nećete primetiti.
Visoka je 144,44 metra, i izgrađena je od armiranog betona prekrivenog staklenom fasadom sa preko 4.500 prozorskih okvira. Poseduje temperaturne senzore koji regulišu otvaranje i zatvaranje fasadnih roletni, smanjujući potrošnju energije za klimatizaciju, kao i 4.500 LED uređaja koji omogućavaju generisanje svetlećih slika na fasadi. Ova kula je delo nagrađivanog francuskog arhitekte Žana Novela (“Jean Nouvel”), koji stoji iza brojnih građevina, kako u Francuskoj (Muzej na Keju Branli (“Musée du quai Branly”) i Institut arapskog sveta (“L’Institut du Monde Arabe”) u Parizu), tako i van nje (muzej Luvr u Abu Dabiju (“Louvre Abu Dhabi”)).
Barselona, Španija
Kao što je već rečeno – koliko god puta da dođete i koliko god vremena da ostanete, teško da ćete uspeti da obiđete sve što Barselona nudi. Sigurno ću nekom drugom prilikom doći opet. Za više ovakvog sadržaja – zapratite moj profil na Instagramu – @ivana.stmnkvc 😊
2 Responses
Hvala Ivana,prelepo opisano.
Hvala na komentaru! Nadam se da ste pročitali i ostale tekstove sa putovanja – uskoro će ih biti još 🙂